I opet da pocnem...
Zelim da znas da te iskreno volim najvise na svetu.Zelim da znas a ponekad ne zelim da ti kazem.Zelim da znas da i kad te ljutim...kad se durim...ne dajem ti da me poljubis...da mi tad najvise trebas i da bih te najradije zagrlila i ne bih te pustala. Ali znas ti da sam ja ''ljutko'' i da se durim za svaku sitnicu, iako mi je duboko u sebi krivo zato sto pricam i radim takve gluposti, opet ih radim..
Iako mi je inspiracija trenutno isparila zbog pada koncentracije, potrudicu se da ispisem ono sto sam zelela malopre..
Secas se naseg prvog susreta? 27.06.2013..vrela letnja noc. Stojim na puticu i nestrpljivo cekam da se pojavis. Hiljadu misli prolazi mi kroz glavu..''Da li ces doci?,da li ce biti ''necega''?da li cu ti se svideti,ili cu ti ipak izgledati kao klinka?'' A onda sam te ugledala..Dlanovi su poceli da mi se znoje. Istog trenutka shvatila sam da si ti taj. Toliko si bio savrsen, kao izvajan bas za mene, po mom ukusu. A onda posle vrlo malo price :D, usledio je i nas prvi poljubac. (okej mozda malo previse dugacak za prvi, ali ipak smo se samo prepustili osecajima :3)i bilo je savrseno. Sve je odjednom postalo nebitno. Sve sem nas. Nisam vise cula ni buku i viku ljudi kojih je bilo poprilicno dosta u parku, nisam vise primecivala ni svice koji mi inace smetaju svako vece tu, nisam osecala ni ujede komaraca koji su me uzasno svrbeli...kao da je vreme stalo. Tada sam se totalno zaljubila u tebe. (postala sam ti lojalna :33) Postao si prva misao, koja usledi kada otvorim oci. Postajao si iz dana u dan, moja omiljena navika. Ne bih mogla zaspati bez onog tvog ''laku noc bebo,lepo spavaj i poljubcic za laku noc''. Jednostavno si me razmazio kao bebu. Postao si kao droga. Sve potrebniji mom organizmu. Osecala bih potrebu da te vidim,sve cesce i cesce. Nije bilo bitno da li je 13h popodne,20h uvece ili mozda 4 ujutru, trebao si mi..I ja sam tebi..Dolazio si da me vidjas kad god bih to zatrazila. Osecala sam se kao tvoja mala princezica, svesna da si ti jedini koji bi to radio za mene. Svesna da si ti onaj PRAVI...i mnogo toga smo prosli zajedno da je jednostavno nemoguce da ispisem svaki bitan momenat u nasem zajednickom zivotu..Necu da se pravim luda, dodacu i one situacije kada sam bila pomalo napadna :D(malo vise)..Kada sam ti lupala na prozor ujutru, trazeci da me pustis, da malo odspavam kod tebe, prateci te ovde po boricima, cisto da saznam sta to radis dok nismo zajedno, dolazeci u 7 ujutru kako bih videla samo da li spavas ili ti pozelela srecu na polaganju...ni jednog trenutka nisam shvatala da malo smaram..a mozda me nije ni bilo briga, samo sam zelela da ti dokazem koliko te volim i koliko si mi bitan...
a onda i nas 24-ti :3. Ti i ja u polumraku tvoje sobe. Prepustam se osecajima koji mi govore da je pravi trenutak...iako je to tek drugi mesec naseg zabavljanja, to je bio potpuno pravi trenutak. Pravi zbog toga sto si i ti pravi. I bila sam tad jedan obicni preplaseni zec :D, koji se pravi da je pribran. Ali znas ti da ja zelim uvek sve 'sad i odmah' i desilo se...Jednostavno posle nekoliko minuta postalo je predivno, sve je postalo nebitno dok su se nasa tela stapala u jedno. I to je trenutak kada sam postala pravi 'ninfoman' prema tebi 3:D...izvini za to, samo si previse privlacan malii....A onda je jos uvek sve to bilo sveze..I jedino sto je bilo bitno jeste da opstanemo,sto duze,zauvek...I prolazili su meseci, ljubav je sve vise rasla, mi smo se sve vise upoznavali i ucvrcivali nasu vezu. I vidi nas sad. Ej ti mali sad ce vec godinica, a secam se kao da je juce bilo, nas prvi poljubac a sad je 100000001 :D. Kroz sta smo sve zajedno prosli, to neki parovi za ceo zivot nisu..I necu sad ovde da pisem situacije i nevolje koje su nas zadesavale,jer sto bi rekao Zoran Kesic, moze se desiti da ovo izadje na mrezu zvanu inter-net,moze to neko da vidi :D :3
Ono sto je bitno je da smo pored svega toga ti i ja jos uvek tu, trajemo i trajacemo, jer sada je vec svima potpuno jasno da mi nismo deca u ljubavi koja ne znaju nista o tome, mi smo ljubav. Uz tebe sam odrastala,i dalje odrastam, naucio si me da volim, naucio da se brinem o nekome, da radim sve da bude srecan, naucio si me sta je ljubav i kako da je nekome dam...I sada preostaje samo da zivotarimo jos jedno 70 godina dok ne postanemo deka i baka...Zivim za taj dan. Tada ce nas san biti ispunjen. Sedecemo ispred nase kucice, gledati unuke kako se igraju po dvoristu, maziti jednog haskija ili nemackog ovcara,ili oboje i ti ces mi citati blogic, nas ''notebook'' samo malo napredniji,u skladu sa vremenom u kome zivimo :D
I sve je zapisano. Moja sudbina si ti. Ja sam tu da prozivim zivot sa tobom, i to cu i uraditi...ostvariti nas san.
I zelim da znas da te volim najvise na svetu,mozda je vec ovo malo izlizano ali meni znaci, iako ti to pricam po stoti put osecam se kao da je prvi..osecam se kao onog dana kada sam te srela, jer zaljubljenost se od tada nije izlizala,nije ni nasa ljubav sta vise svakog dana sve vise raste... <3
Zelim da znas da te iskreno volim najvise na svetu.Zelim da znas a ponekad ne zelim da ti kazem.Zelim da znas da i kad te ljutim...kad se durim...ne dajem ti da me poljubis...da mi tad najvise trebas i da bih te najradije zagrlila i ne bih te pustala. Ali znas ti da sam ja ''ljutko'' i da se durim za svaku sitnicu, iako mi je duboko u sebi krivo zato sto pricam i radim takve gluposti, opet ih radim..
Iako mi je inspiracija trenutno isparila zbog pada koncentracije, potrudicu se da ispisem ono sto sam zelela malopre..
Secas se naseg prvog susreta? 27.06.2013..vrela letnja noc. Stojim na puticu i nestrpljivo cekam da se pojavis. Hiljadu misli prolazi mi kroz glavu..''Da li ces doci?,da li ce biti ''necega''?da li cu ti se svideti,ili cu ti ipak izgledati kao klinka?'' A onda sam te ugledala..Dlanovi su poceli da mi se znoje. Istog trenutka shvatila sam da si ti taj. Toliko si bio savrsen, kao izvajan bas za mene, po mom ukusu. A onda posle vrlo malo price :D, usledio je i nas prvi poljubac. (okej mozda malo previse dugacak za prvi, ali ipak smo se samo prepustili osecajima :3)i bilo je savrseno. Sve je odjednom postalo nebitno. Sve sem nas. Nisam vise cula ni buku i viku ljudi kojih je bilo poprilicno dosta u parku, nisam vise primecivala ni svice koji mi inace smetaju svako vece tu, nisam osecala ni ujede komaraca koji su me uzasno svrbeli...kao da je vreme stalo. Tada sam se totalno zaljubila u tebe. (postala sam ti lojalna :33) Postao si prva misao, koja usledi kada otvorim oci. Postajao si iz dana u dan, moja omiljena navika. Ne bih mogla zaspati bez onog tvog ''laku noc bebo,lepo spavaj i poljubcic za laku noc''. Jednostavno si me razmazio kao bebu. Postao si kao droga. Sve potrebniji mom organizmu. Osecala bih potrebu da te vidim,sve cesce i cesce. Nije bilo bitno da li je 13h popodne,20h uvece ili mozda 4 ujutru, trebao si mi..I ja sam tebi..Dolazio si da me vidjas kad god bih to zatrazila. Osecala sam se kao tvoja mala princezica, svesna da si ti jedini koji bi to radio za mene. Svesna da si ti onaj PRAVI...i mnogo toga smo prosli zajedno da je jednostavno nemoguce da ispisem svaki bitan momenat u nasem zajednickom zivotu..Necu da se pravim luda, dodacu i one situacije kada sam bila pomalo napadna :D(malo vise)..Kada sam ti lupala na prozor ujutru, trazeci da me pustis, da malo odspavam kod tebe, prateci te ovde po boricima, cisto da saznam sta to radis dok nismo zajedno, dolazeci u 7 ujutru kako bih videla samo da li spavas ili ti pozelela srecu na polaganju...ni jednog trenutka nisam shvatala da malo smaram..a mozda me nije ni bilo briga, samo sam zelela da ti dokazem koliko te volim i koliko si mi bitan...
a onda i nas 24-ti :3. Ti i ja u polumraku tvoje sobe. Prepustam se osecajima koji mi govore da je pravi trenutak...iako je to tek drugi mesec naseg zabavljanja, to je bio potpuno pravi trenutak. Pravi zbog toga sto si i ti pravi. I bila sam tad jedan obicni preplaseni zec :D, koji se pravi da je pribran. Ali znas ti da ja zelim uvek sve 'sad i odmah' i desilo se...Jednostavno posle nekoliko minuta postalo je predivno, sve je postalo nebitno dok su se nasa tela stapala u jedno. I to je trenutak kada sam postala pravi 'ninfoman' prema tebi 3:D...izvini za to, samo si previse privlacan malii....A onda je jos uvek sve to bilo sveze..I jedino sto je bilo bitno jeste da opstanemo,sto duze,zauvek...I prolazili su meseci, ljubav je sve vise rasla, mi smo se sve vise upoznavali i ucvrcivali nasu vezu. I vidi nas sad. Ej ti mali sad ce vec godinica, a secam se kao da je juce bilo, nas prvi poljubac a sad je 100000001 :D. Kroz sta smo sve zajedno prosli, to neki parovi za ceo zivot nisu..I necu sad ovde da pisem situacije i nevolje koje su nas zadesavale,jer sto bi rekao Zoran Kesic, moze se desiti da ovo izadje na mrezu zvanu inter-net,moze to neko da vidi :D :3
Ono sto je bitno je da smo pored svega toga ti i ja jos uvek tu, trajemo i trajacemo, jer sada je vec svima potpuno jasno da mi nismo deca u ljubavi koja ne znaju nista o tome, mi smo ljubav. Uz tebe sam odrastala,i dalje odrastam, naucio si me da volim, naucio da se brinem o nekome, da radim sve da bude srecan, naucio si me sta je ljubav i kako da je nekome dam...I sada preostaje samo da zivotarimo jos jedno 70 godina dok ne postanemo deka i baka...Zivim za taj dan. Tada ce nas san biti ispunjen. Sedecemo ispred nase kucice, gledati unuke kako se igraju po dvoristu, maziti jednog haskija ili nemackog ovcara,ili oboje i ti ces mi citati blogic, nas ''notebook'' samo malo napredniji,u skladu sa vremenom u kome zivimo :D
I sve je zapisano. Moja sudbina si ti. Ja sam tu da prozivim zivot sa tobom, i to cu i uraditi...ostvariti nas san.
I zelim da znas da te volim najvise na svetu,mozda je vec ovo malo izlizano ali meni znaci, iako ti to pricam po stoti put osecam se kao da je prvi..osecam se kao onog dana kada sam te srela, jer zaljubljenost se od tada nije izlizala,nije ni nasa ljubav sta vise svakog dana sve vise raste... <3
Нема коментара:
Постави коментар