U dusi mi je urezan. Svako slovo njegovog imena. Svaki osmeh sa usana, sjajne okice i najneznije reci koje mi upucuje. Svaki odlazak kod njega, i nasi, samo nasi trenuci u njegovoj sobi. U polumraku sklupcani jedno uz drugo, osecajuci toplinu tela koja se stapaju, i vise se ne vidi linija koja nas povezuje.
Volim ovaj osecaj da sam nekome sve na svetu. Da neko u meni vidi andjela i svoju princezicu. Da me cuva i pazi, da me nikom ne da. Volim, bas vooolim. Nema nista lepse od toga. Zato je on nesto najbolje i najlepse sto mi se desilo u zivotu. Zato ga cuvam kao malo vode na dlanu. Ne samo danas i sutra, ne samo ovih 313 dana...vec zauvek.
I mnogo,mnogo duze..
Volim ovaj osecaj da sam nekome sve na svetu. Da neko u meni vidi andjela i svoju princezicu. Da me cuva i pazi, da me nikom ne da. Volim, bas vooolim. Nema nista lepse od toga. Zato je on nesto najbolje i najlepse sto mi se desilo u zivotu. Zato ga cuvam kao malo vode na dlanu. Ne samo danas i sutra, ne samo ovih 313 dana...vec zauvek.
I mnogo,mnogo duze..
Нема коментара:
Постави коментар