субота, 14. јун 2014.

Ovo je samo nas mesec,beko ^_^
Vec prodje godinica,a ja osecam i dalje leptirice kad god te ugledam.
I dalje su isti osecaji,ista ljubav,ista strast,samo jaca,mnogo jaca.
Sada je vec sve postalo ozbiljno,onako kako sam zelela da bude,i mnogo vise od mojih ocekivanja(:
I sve kroz sta smo prosli,i sve kroz sta cemo proci,guramo zajedno kao do sada,ruka u ruci,i svaka nevolja je mala :3
I kada se posvadjamo znas da te volim,volim sve do neba.
Ali to uvek bude neki ovaj fazon ''Ostavi me na miru.Ti me ostavis,i ja se naljutim'' ali znas me dobro,bolje nego iko drugo <3
 I kada pocne da me golica i cacka,a ja vristim od smehaa...nema mi drazeg,Ne znam da li da ga klepim ili ljubim..ili da uzvratim 3:D
I hvala ti ljubavi za svaki minut koji smo prosli zajedno,za 351 dan.
Bilo je svega...i ruznih reci,mnogo oluja i netrpeljivosti.Ali kada se sve sabere dobije se svemir savrsene ljubavi.I bas takav nam odgovara.
Da pravimo ludosti i stvaramo uspomene.

Bitno je da kada odem,ti si tu da me vratis.
Tu si da ne odustajes i trpis one moje male bubice koje ti idu na zivce.
Tu si da me ne das nikome.Da svojim mirnim morem ugasis ovu buru u meni.

A ja..ja sam tu da te volim.
Da te cinim srecnim i ne dam da padnes.
Da ti se zahvalim sto si tu,i kada samu sebe ne razumem bas najbolje.
Tu sam da ne popustam kada i ti ne popustas.
Tu sam da se ne slazemo i razlikujemo,i tako lako pocackamo.

Za nase mesto pod nebom koje smo vec odavno zauzeli.
Za nasih dvanaest.

NA SVETU NAJVISE. OD SVIH VISE.